Отвори очи, читај!

Отвори очи, читај!

Излет у бедуинско село покрај Хургаде

Будите спремни на то да вас нико од продаваца овог излета неће у потпуности припремити за све шта вас тамо очекује. Јако је битно да уколико уплатите целодневни излет будете спремни на огромну разлику у температури између дана и вечери у пустињи. Колико год да Вам је вруће, немојте кретати босих нoгу, у папучама или јапанкама, поготову ако намеравате да испробате вожњу квадом. Песак је јако врућ и уколико имате осетљивију кожу можете задобити опекотине слабијег степена. Такође, припремите дуге панталоне и јакну, јер како сунце крене да залази, температура креће нагло да опада и постаје неиздрживо хладно.

Излет се састоји од доласка у централни део где вас очекује водич. Он ће вам објаснити шта Вас очекује у току дана и позвати вас у своје племе. Водичи своје групе разврставају по именима племена, тако да очекујте да ће вас убудуће дозивати тако што ће викнути госпођице или господине уз назив племена коме сте припали. На самом улазу морате купити заштитне наочаре и мараме, јер квадови могу да развију велику брзину и обавезно је добро се заштитити, како вам песак не би упао у уста или очи. Ваш водич ће вам понудити да уђете у малу, неугледну просторију, у којој можете видети препариране животиње, али и живе змије, које уколико желите могу извадити из тераријума како би остварили контакт са њима. У близини се слободно крећу велике корњаче.

Ускоро вас позивају да се преместите на други део, где вас чекају инструктори који ће вас водти кроз вашу вожњу квадом. Постоје три групе, за најбоље возаче, где при вожњи можете развити брзину и до 60  километара на час. Постоји и средња група, као и група за почетнике, која није за искусне возаче и која служи више за панорамско разгледање пустиње. Када вожња крене, у коју год групу да упаднете, пожељно је да обучете јакну, како вас не би ударило камење и летео песак по вама. Заштитне наочаре и мараме које сте на улазу купили су обавезни. Инструктори ће Вас заустављати на средини пустиње где можете да осетите сву чар непрегледне празнине сваким крајичком ока.

Затим се враћате на полазну тачку и преузима Вас водич вашег племена. Џиповима се иде до бедунског села где вам мештани нуде јахање камиле, једногрбе или двогрбе, по вашем избору,  тако да, уколико имате и најмањи страх, изаберите двогрбу и уживајте у пару. Понудиће вам и јахање коња, мало већих од оних које имете прилику да видите широм Србије по парковима где деца радо пристају на ову врсту искуства.

Оно шта је на овом излету од непроцењиве лепоте, јесте да можете осетити живот бедуинског племена. Деца ће вас зачуђено посматрати. Једине играчке су им старе, зарђале конзерве од туне у којима девојчице праве супу, убацујући у мало воде труње и ситне делове трске. Дечаци се међусобно задиркују,  јуре један другог по песку грохотом се смејући. Уколико им приђете ближе, престају, стидљиво да Вас посматрајћи својим, крупним, тамним очима. Поприлично су запуштени. Када сам покушала да обришем нос једној од девојчица, њена реакција је била запањујућа за мене, тада неискусну. Она је у марамицу гледала зачуђено, а тренутак када сам је приближила њеном носићу ће ми остати урезан за цео живот. По свему судећи, никада јој нико није обрисао нос. Није разумела шта желим да урадим. Чак ме је и са помешаном дозом страха и упозорења погледала. Помиловала сам је по марами која јој је, као и свакој другој девојчици, већ везана око главе. Наравно, верујем да ту има и велика врућина свој удео. Али застајем у сопственој мисли, када схватим да дечаци безбрижно иду гологлави.

Једна старија девочица, по слободној процени, десетак година стрости, већ вредно ради са камилама. Спушта их како би се туристи попели на њих и строго диже, када види да сте се сместили.

Једино шта са великом радошћу прихватају, јесте храна, ако им је понудите, а да не говорим о било чему шта није јестиво. Ја сам при себи имала гумице разних боја: плаву, љубичасту, розе, пинк и тегет. Док сам се ирала са дечацима, водила сам рачуна да им дам „мушке“ боје. Али то је само била моја европска глава.  Убрзо сам схватила да они не знају шта је „подела на плаво и розе“ и добила широке осмехе када сам им поклонила гумице, ма које боје да су оне биле.

Затим ће вас водич повести у апотеку у којој бедуини справљају разне лековите препарате на прирдној бази и показати Вам мини производни погон. Даће вам мало слободног времена уколико желите да се попнете на дине. Морате бити спремни, јер је пењање до највише тачке, поприлично захтевно, можете да се оклизнете и малтене једини начин је, или да се придржавате за неретке чврсте делове, или да се хватате за неког од пријатеља уколико је вешт пењач.

Затим вас враћају на полазну тачку где је организован програм са трбушном плесачицом и мушкарцем који лежи на ексерима, гута ватру, врти око главе кружним плаштом који спретно обавија око једног, затим другог ручног зглоба, напослетку га спуштајући на кукове направивши од њега сукњу. Не знам да ли желите да будете среће као ја, и да баш Вас изведе на подијум. Задатак ми је био да завртим тело толиком јачином да плашт може да се заврти да достигне што шири пречник. Рећи ћу вам само да сам после додељеног ми задатка једва пронашла место за којим сам до пре пар минута седела, иако је су моји пријатељи здушно махали горњим екстремитетима.

Вечера је на бази скромног шведског стола, на којој, уколико нисте љубитељи нових гастрономских укуса, нећете имати шта да поједете осим две кашике белог пиринча. За време вечере ноћ почиње да се спушта и температуре, за енормно кратко време, нагло опадају. Мештани ће запалити логорску ватру, али само уколико имате среће ћете моћи да приђете довољно близу како би се иоле угрејали.

Након завршетка програма, упућују вас ка возачима и џиповима враћају на адресу хотела. Видећете, програм овог излета је толико „густ“ да, сигурно, пар дана нећете моћи да сумирате утиске. Ако вам ишта значи, ја своје још увек нисам, иако је прошло неколико месеци. Ка мени као да и даље лете најситније честице песка које се заустављају на прозору џипа који се великом брзином удаљава пут града. Иако је ноћ, стотине варничних гомила наставља да тиња, јер као и сви други народи муслиманске вероисповести и египћани воле да дубоку ноћ осветле тим мистичним светлима која буде непроцењив осећај разоткривања скривеног.

0 0 Гласај
Article Rating
Претплат се
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
Сви коментари
0
Оставите свој коментар!x
()
x