Каранфил се спомиње још у списима из првог века нове ере. Самим тим, дубоко кроз историју, за овај чудесни цвет су се везивала различита значења.
Реч каранфил потиче од грчких речи dios што занчи Бог и anthos што значи цвет. Народно име каранфилу дали су Немци због сличности у мирисној ноти овог цвета и зачина каранфилић.
Цвет мудрог бога Зевса
У старој Грчкој каранфил је био симбол наклоњености богова. Старогрчки мит говори да су Зевс, Латоније и богиња Артемида били на вечерњој забави. Приликом повратка, Артемида је угледала свирача флауте који није марио што њени звукови растерују животиње. Ово је до те мере разљутило богињу, па је разапела стрелу и убила недужног свирача. Када је постала свесна шта је учинила, у њој је превладо јак осећај покајања и замолила је бога Зевса да свирача претвори у неки посебно леп цвет. Због тога се у неким изворима може пронаћи да се каранфил назива и Зевсовим цветом – цветом моћног, мудрог бога, који једног свирача на овај чудесан начин учини бесмртним.
Хришћанска легенда о стварању каранфила
Према хришћанској легенди каранфил се појавио када је Исус Христ први пут носио крст. Док је Богородица плакала због Христових недаћа, из квасне земље појавише се каранфили. Тако је бели каранфил постао симбол мајчинске незаменљиве љубави. Црвени каранфил у хришћанству постао је симбол Христовог распећа и представља симбол жртвовања, милости и љубави, а бели симбол Маријине чистоте, мајчинске бриге и бескрајне пожртвованости.
Шпански назив за каранфил је klavel и директно се повезује са речју klavo чије је значење клин. Због тога га, такође, повезују са клиновима на Христовом крсту, чији облик и мирис подсећају на зачин каранфилић.
Каранфил кроз векове и нације
У 16. веку каранфил се појављује у Енглеској. Краљевство га је изабрало за свој заштитни цвет, прецизније краљица Елизабета и цела енглеска аристократиаја.
Сама краљица је у свим важним приликама каранфил носила на себи, јер је сматрала да он носи посебну моћ. И средњи слојеви становништва су масовно садили каранфил у својим вртовима, јавним парковима и топлим лејама.
Године 1793. за време француске револуције невине жртве револуционарног терора приликом вођења на стрељање, закитиле би себе овим цветом да би показале свом краљу како неустрашиво гледају смрти у очи. Као последица, у целој Француској каранфил је назван оружјем ужаса.
Петнаестог мaја 1802. Наполеон је добио орден првог реда и том приликом изабрао цвет каранфила као симбол за ленте приликом одликовања.
Каранфил није губио углед кроз време. Томе сведочи да се у Португалији револуцијом црвених каранфила назива дан, 25. април 1974. године, дан када је свргнут фашистички режим. Ову револуцију карактерише одсуство насиља у корист власти либерално демократске партије. Тада је на улице Лисабона изашло становништво града са црвеним цветовима каранфила. Тако је црвени каранфил постао симбол револуције. Војници су на кундаке свог оружја поређали цветове црвеног каранфила.
У Белгији је постао љубимац обичног народа и симбол благонаклоности и топле родитељске љубави, што је тако блиско хришћанској легенди.
Холандски уметници каранфилом освајају женска срца.
Приликом једне свечаности у ферарском сабору букетом каранфила одређен је дан свих светих.
У Италији каранфил је талисман љубави, у Болоњи се назива цветом апостола Светог Патра. Двадесет деветог јуна на дан његове смрти каранфилом се украшавају цркве у свим градовима Италије.
Веза између каранфила и дана мајки настала је у Сједињеним Америчким Државама 1907. године када је Ана Џарвис, жена која је установила овај дан, одабрала бели каранфил као његов симбол, јер је то био омиљени цвет њене мајке.
У земљама Истока сматран је за моћни афродизијак, симбол страсних љубавних односа и сексуално задовољство, док доласком у Европу добија значење истинске љубави за цео живот.Тако су ружичасте каранфиле мушкарци користили при веридби своје вољене. Фламански обичај је да се љубавни пар представља са каранфилом у рукама. Још од викторијанског доба практикује се да мушкарци носе каранфил на реверу сакоа, те је тако господин који га носи карактерисан као галантан и углађен. У нордијским земљама вековима симболише срећу у љубави. Обичај је да млада сакрије цвет каранфила и младожења треба да га пронађе у њеној венчаници. Међутим, у паганској Европи, такође су га доводили у везу са телом и брачном срећом.
Структура
Стабло му је глатко, зељасто, чланковито, са узаним листовима прекривеним воштаном навлаком. Ипак стабла су вискоке осетљивости, тако да су лако ломљива. Висина каранфила досеже и до 60 сантиметара. Цветови су смештени на врху стабла, неретко поседују и бочне гране, а могу цветати и у облику букета. Каранфил обилује широким спектром боја; црвена, љубичаста, розе, жута, бела, пинк, а има их и вишебојних, такозваних прсканих или шатираних цветова. Период цветања је од пролећа до јесени. Каранфил расте грмолико. Воли сунце, али му ни благе сене не представљају препреку при развоју. Песковите подлоге су идеалне за здрав развој, без прекомерног заливања.
Турски каранфил
Турски каранфил назива Dianthus Barbatus је двогодишња биљка и његово цветно стабло у почетку расте благо положено, док временом креће да се усправља, како би досегао висину и до 60 сантиметара. Почетак цветања је март и цвета све до септембра месеца. Турски каранфил поседује сложене цветове који се састоје од пет, уз горњу ивицу, назубљених латица разних боја, а оно што га чини посебним је што се цветови никада не отварају у исто време. Када прецвета, на врховима биљке се стварају дугуљасте чауре које су испуњене ситним, црним семеном које се користи за сетву.
Баштенски каранфил
Dainthus Caryophilius је вишегодишња биљка цветница висине 35 до 60 сантиметара. Грађу баштенског каранфила карактришу листови плавих до зелених тонова, шиљасте конституције. Цветови су бледожути, пинк, црвени и бели.
Пуни каранфил
Dainthus Gratianopolitanus је врста каранфила ниске грађе, зимзелена перена, округластог бусена висине до 30 сантиметара. Специфичност ове врсте је у јако брзом ширењу, па може достићи пречник и до 45 сантиметара. Листови су налик власима траве, плаво зелених тонова, сакупљени у густе розете. Цветање ове вресте каранфила је од маја до јуна. Боје цвета варирају од ружичастих до белих нијанси. Уколико желите да Вам ова врста каранфила успе у затвореном простору, омогућите јој пуно свежег ваздуха, сунчане до благосеновите позиције и умерено влажно тло.
Кинески каранфил
Dianthus Chinensis једногодишња или двогодишња биљка висине 15 до 30 сантиметара. Чланковитог, јако разгранатог стабла, расте у ширину па се при цвату усправља. Плавичасто зелених листова, цветови пинк, бледорозе, свих нијанси црвене, крем или беле боје. Најбоље успева у баштама или као саксијско цвеће и цвета средином пролећа.
Шарени каранфил
Dainthus Deltoides зимзелена перена која расте до 15 сантиметара. Стабло је благо спуштено, листови су тамнозелене боје, појединачних цветова или по два до три одвојена цвета. Ова врста цвета у розе, црвеној и белој боји. Могу поседовати тамнији прстен у средини. Шарени каранфил цвета лети, од јуна до августа. Гаји се углавном на великим површинама, при чему цват шареног каранфила, оку производи посебно задовољство, јер га оно види као непрегледни шарени тепих.
Вртни каранфил
Dianthus Plumarius је зимзелена перена листова плаво зелених тонова и јастучастог бусена. Период цветања је од маја до јуна, а дршке достишу висину од 15 до 30 сантиметара. Цветови су розе, црвене и беле боје. Као и свакој до сада поменутој врсти, и вртном каранфилу пријају сунчани, до благосеновити положаји и умерено влажно тле.
Каранфил кроз боје
Цревени каранфил – симбол радничког покрета, често виђан као симбол демонстрација. Типичан поклон за 8. март, Међународни дан жена
Светло црвени – дивљење
Тамно црвени – дубока љубавна наклоност
Бели – срећа и љубав, истинска брига, мајчинска љубав
Љубичасти – хировотост
Већина мојих пријатеља каранфил повезује са култним југословенским филмом Давитељ против давитеља. Ја га лично не видим тако. Када ми неко поклони каранфил, и даље чврсто верујем да ми исказује истинску наклоност. На моју срећу, до сада ме живот није демантовао…