Отвори очи, читај!

Отвори очи, читај!

Никола Тесла

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у селу Смиљану које се налазило у пограничној области аустријске монарахије. У црквеним књигама је црквенословенским записано да је беба добила име Николај,  а заправо је и по мајчиној и очевој линији добио име својих дедова. Николин отац Милутин Тесла био је парох у Смиљану и црквена порота се налазила уз сам дом Николине породице. Николина мајка је била врло интелигентна, креативна и вредна жена и својим непресушним идејама, дан по дан, олакшавала је тежак живот на селу.  Иначе, већина мушке деце из породице Тесла били су високи црквени достојанственици и православни свештеници.

Никола Тесла је завршио вишу гимназију у Госпићу и вишу у Раковцу.  Његови професори су препознали Николин изузетан осећај за технику и препоручили га за студије природних наука. То се у потпуности косило са жељама његовог оца који је од Николиног рођења, а још више после трагичне смрти Николиног страијег брата, желео да он настави његов пут. Услед тога тек 1877. године добија благослов од  оца да започне студије на хемијско-технолошком факултету у Грацу. Од детињства је имао другачији поглед на свет од својих вршњака и веровао је да моћ воље и самодисциплине могу да доведу до успеха великих размера. Ово уверење је од Николе створило испосника науке и човека који жели откривањем моћних тајни природе да створи нешто више за добробит читавог човечанства.

1881. добија стипендију од Карловачког војног округа. Међутим, решен да разоткрије скривене делове, без превеликог обазирања на постојећу литературу применивану на факултету, занемарује редовне обавезе студента и губи стипендију. Под тим околностима одлази у Марибор без ичијег знања. Кроз неко време среће га колега са факултета и јавља његовој породици Николино пребивалиште. Милутин Тесла долази у Марибор и приморава га да настави студије на Славенском универзитету у Прагу.  Како је слабо познавао грчки језик, похађа само део предавања и то из физике и аналитичке геометрије. У то време интезивира размишљање о мотору без колектора и чини важан корак ка том решењу. Како је за време његовог боравка у Прагу његов отац прминуо, Никола 1881. године одлучује да се запосли, да не би био на терету својој породици. Одлази у Будимпешту где добија посао водећег инжињера у телефонској компанији, где успешно ради на пројектовању и инсталацији 6. телефонске централе у Европи. У ово време Никола озбиљно оболева од нервне преосетљивости. Међутим, управо захваљујући јакој вољи и изразитој самоспознаји, успева да преброди болест и 1882. године долази до решења индукционог мотора на бази обртног магнетског поља који ће изменити свет.

Одлази у Париз да ради у једној од Едисонових компанија. У овој компанији Никола стиче углед великог стручњака. 1883. године једна од Едисонових компанија доживљава неуспех пуштањем у погон електричног система једносмерних струја и Никола у присуству немачког цара у Стразбуру, добија задатак да преузме на себе решавање проблема, који није био само техничке, већ на много начина и дипломатске природе. Наравно, Никола Тесла је у потпуности изнашао начине да се проблем у потпуности превазиђе.

1884. године са препоруком Едисоновог инжењера Бачелора одлази у Њујорк. Пун наде да ће Едисон схватити његове идеје креирања економичног система преноса електричне енергије и индукционог мотора излаже му их, међутим не наилази ни на какву рекацију. Упркос томе, неко време остаје да ради за њега, пре свега на усавршавању машина једносмерне струје. Услед несугласица са Едисоном, прекида рад у његовој компанији, али остаје у Сједињеним Америчким Државама. 1885. године као сувласник Теслине електричне и мануфактурне компаније подноси патенте из подручја регулатора лучних лампи и регулатора динамо машина једносмерне струје.

На жалост, услед стицаја многобројних околности, а пре свега под утицајем велике економске кризе, ова компанија није била дугог века. Убрзо се ситуација у Сједињеним Америчким Државама поправља и априла месеца Тесла са својим партнерима отвара нову компанију под називом Теслина електрична компанија, као и лабораторију. У новонасталим околностима коначно може да реализује своје давне идеје о полифазном систему наизменичних струја, испроба синхроне и индукционе моторе, трансформаторе и генераторе. Најзад, те 1887. године Никола Тесла подноси серију патената који означавају почетак друге електричне револуције.

У кратком временском периоду Никола Тесла пријављује и добија око четрдесет патената, до те мере садржајних и комплетних, да је његовим наследницима из ове свере, остало само да усавршавају неке од елемената Теслиних открића.

1888. године позван је да пред америчким Удружењем електроинжењера одржи предавање о новим моторима и трансформаторима наизменичне струје. Добија понуду Вестингхауса, познатог проналазача и финансијера, за сарадњу. Овај човек је имао велику улогу у Теслином животу, што због практичне реализације Теслиног система, што због  Вестингхаусове помоћи при превазилажењу финансијских потешкоћа, јер је Тесла био приморан да се бави и менаџерским пословима, како би обезбедио новац за реализације својих замисли. У сарадњи са Вестингхаусовим менаџерима радио је на конструкцији генератора за хидроцентралу на Нијагариним водопадима када је први пут остварен полифазни систем великих размера.

Деведесетих година Тесла прелази на ново подручје наизменичних струја – струје високих фреквенција и на високе напоне.  Даноноћно врши ексмперименте, одржава предавања у Америци, затим Европи у Лондону и Паризу. Негде у овом периоду добија телеграм садржине да му је мајка тешко болесна и одлази у Госпић. Након тога посећује Београд и Загреб где бива дочекан најславнији Србин.

По повратку у Сједињене америчке државе почиње да се бави уклањањем недостатака Едисонових сијалица са усијаним влакном на начин што струјама високих фреквенција усијава малу куглу од материјала који се може загрејати до изузетно високе температуре и тако долази до знатног повећања ефикасности емисије светлости. Такође, примењује цеви са разређеним гасом, где поставља основу за даншње флуорсцентне лампе. Уз помоћ својих гасних цеви је правио изванредне фотографије које одају апсолутни утисак као да су сликане на дневној свтлости. Пар тих фотографија сачувано је до данашњег дана. Оно што је посебно занимљиво је да је изрђивао фотографије са неразјашњеним појавама на филмовима заштићеним од директног утицаја видљивог зрачења. Тек касније је утврдио да су ове фотографије продукт утицаја невидљивих зрака. Ретген га је предухитрио и објавио своје откриће 1885. године.

На велику штету за човечанство, 1895. године избија пожар у Теслиној лабораторији који уништава све материјале и онемогућава га да настви започета истраживања. 1893. године одржава предавање у Филаделфији у Сент Луису. Тада износи своје најновије откриће –  да помоћу једне жице може да се изврши напајање потрошача из генератора струја високих фреквенција, али и да се само та једна жица може заменити везом са земљом, док се други крај повезује са плочом. На тај начин створио је рудиментални облик система антена-земља. 1897. године пријављује своје патенте из области радија као Систем за пренос електричне енергије и Апаратура за пренос електичне енергије. Крајем двадесетог века Тесла је саградио огромну експерименталну радио станицу у Колорадо Спрингсу. По повратку из Колорадо Спрингса у чланку Проблем повећања људске енергије написао је сва своја досадашња открића, као и своје планове о будућим истраживачким подухватима које намерава да спроведе у дело. Ово је, негде, био преломни тренутак, да „обичном“ човеку, па чак и научнику, ово буде пријамчиво на било који начин. Тесла тада, дефинитивно у очима људи почиње да „се води“ као апсолутно несхватљив.  Паралелно, Маркони који је већ лане преузимао Теслине заслуге, онемогућава Тесли наизглед лако остварење градње велике радио станице на острву надомак Њујорка, јер Маркони успева да пошаље поруку преко Атлантика. Тиме Тесла губи подршку, тада, једног од најмоћнијих људи Америке Моргана и Маркони незаслужено заузима Телин „трон“. И поврх свега, Тесла не посусустаје, и своју енергију преусмерава на развој система бежичног преноса. Замисао му је била да се помоћу овог система енергија преноси, са места где се лако ствара, до неприступачних места где би се користила. У то спадају: вести, слике, телеграми, подаци о времену… Што се области машинства тиче, окреће се својој давној замисли – креирању турбине без лопатица. На жалост, ово му не доноси довољну финансијску добит, да би наставио започети рад на радио станици. Све му се лагано скупља: бројна разочарања, умор и године. Што се Нобелове награде тиче, остаје све на причама о добијању поменуте. 1017. године добија Едисонову златну медаљу, 1931. књигу честитки с писмима великих људи тога доба. 1936. године Теслин осамдесети рођендан се слави широм Југославије и на неколико места у свету.

1917. године Тесла је написао аутобиографију. Доживела је више издања на српскохрватском и енглеском језику.

По здравој логици, Никола Тесла је требао бити један од најбогатијих људи на свету. Тотални парадокс јесте да је већину свога живота провео на рубу егзистенције. Прилоком скупљања Теслине заоставштине, његов нећак Сава Косановић, није успео пронаћи ниједну Теслину машину, као ни већину инструмената које је у својим лабораторијама користио. Заоставштина, која је пронађена, транспортована је у Југославију 1951. године бродом Србија.

1952. године у Београду основан је Музеј Николе Тесле у коме се чува сва пронађена Теслина оставштина и белешке, као и његова урна, која је 1957. године из Сједињених Америчких Дражава бродом Триглав пренета у Југославију.

Највећа подсхумна награда јесте одлука Међународне Елетротехничке комисије да се јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља назове тесла.

Умире на Божић 1943. године у соби хотела Њујоркер где је, усамљен, провео последње године свога живота. Посмртни обред одржан је 12, јанура у цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Испраћају је присуствовало око 2000 људи, међу којима је било много нобеловаца и других умних људи из разних свера делања, као и новинари свих њујоршких редакција.

Нови Теслин индукциони мотор и дан данас је остао један од најкориснијих и најједноставнијих мотора који су икада креирани. Такође, откриће обртног магнетског поља (основне покретачке силе мотора наизменичних струја, вишефазне наизменичне струје су до данас остале незаменљиве у електротехници. Поред овога и свих осталих Теслиних достигнућа наведених у овом тексту, о Николиној генијалности говори и то да је говорио најмање девет језика: српски, француски, италијански, немачки, енглески, латински, чешки, мађарски и словеначки. Био је близак пријатељ са раритетним писцем Марком Твеном, уредником једног престижног њујоршког часописа Робертом Џонсоном који је објавио неколико песама Јована Јовановића Змаја, затим  једним од највећих виртуоза свога времена, виолинистом, Златком Влаховићем, што додатно потврђује Теслину генијалност и оспорава многе изворе, који тврде да је Тесла био асоцијалан и горд.

Никола Тесла је био више од обичног човека. Својим идејама и предсказањима стврио је толико широк, чврст и потпун основ из кога су његови следбеници добили могућност, да без потребе за превеликим трудом, изврше потребне надоградње.

5 1 Гласај
Article Rating
Претплат се
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
Сви коментари
0
Оставите свој коментар!x
()
x